Unknown Story
Text z Príbehu
- – Ah, pa slobodno i to... Ta i tvoje će srce biti mirnije... eto i sama plačeš, on trpi, a mene ste raspeli na neiskazane muke. Lucijo! Ja sam ti vazda bila dobra...
- – Ja znam, meni si dobra. Ali otac ti je star i boležljiv, da si ga gledala kao ja što je danas poradi tebe trpio! Kolika je to muka gledati ga onakova. No, Lucijo, pođi!
- Na nagovor Valpurge Ante je oprostio Luciji.
- Lucija nakon kratkog promišljanja ustane odlučno.
- – Dobro, ja idem ako mi i jest teško. Idem vama za volju.
- Lucija je ušla tiho u sobu i kao da se uklanjala da ne ogleda ocu u lice.
- Ja sam vas, oče, danas uvrijedila. Žao mi je i molim vas da mi oprostite.
- I gorko uvrijedila
- Ne vjerujem da shvaćaš što si učinila. Varala si me nelijepo, prosto varala jer si mi slagala u oči. Da i nijesi žensko, teško bih svomu djetetu tako što zaboravio, a ovako... Velim, ti ne znaš što si uradila.
- Čemu si to toliko k srcu uzimaš?
- Dobro, neka bi bilo i na tvoju... Recimo da sam ja rekao više nego što je baš trebalo... Ali! Zar mi nije lagala u oči?... Sve to slobodno neka se dogodi, priznat ću, u strahu nema se kada mnogo misliti.
Bolo vytvorených viac ako 30 miliónov storyboardov