Oprosti, majko sveta, oprosti,sto naših gora požalih bor,na kom se, ustuk svakoj zlosti,blaženoj tebi podiže dvor;prezri, nebesnice, vrelo milosti,što ti zemaljski sagreši stvor:Kajan ti ljubim prečiste skute,Santa Maria della Salute
Zar nije lepše nosit' lepotu,svodova tvojih postati stub,nego grejući svetsku lepotuu pep'o spalit' srce i lub;tonut' o brodu, trunut' u plotu,djavolu jelu a vragu dub?Zar nije lepše vekovat' u te,Santa Maria della Salute?
...Ona me glednu. U dušu svesnunikad još takav ne sinu gled;tim bi, što iz tog pogleda kresnusvih vasiona stopila led,sve mi to nudi za čim god čeznu',jade pa slade, čemer pa med,svu svoju dušu, sve svoje žude,svu večnost za te, divni trenute!Santa Maria della Salute.
Pamet me stegnu, ja srce stisnu',utekoh mudro od sreće, lud,utekoh od nje - a ona svisnu.Pomrča sunce, večita stud,gasnuše zvevde, raj u plač briznu,smak sveta nasta i strašni sud. -O, svetski slome, o strasni sude,Santa Maria della Salute!
U srcu slomljen, zbunjen u glavi,spomen je njezim sveti mi hram.Tad mi se ona od onud javi,k'o da se Bog mi pojavi sam:U duši bola led mi se kravi,kroz nju sad vidim, od nje sve znam,za sto se mudrački mozgovi mute,Santa Maria della Salute.
A kad mi dodje da prsne glavao mog života hridovit kraj,najlepši san mi postace java,moj ropac njeno: "Evo me, naj!"Iz ništavila u slavu slava,iz beznjenice u raj, u raj!U raj, u raj, u njezin zagrljaj!...Santa Maria della Salute!