Al to znaš da ruka svakaDrugu ruku opet pere:Zato poslije sedam ljetaSa mnom ćeš put moga svijeta.
Bi l' pomoći, vraže, bilo?
Pomoć laka;Svega blaga preko mjere
Na tronošku tko mi pane, Bez mene nek ne ustane;
Tko u vrtu krušku takne, Bez mene ne odmakne!
U prozor tko mi zaluče, bez men' glave ne izvuče;
Oj, majstore!Na svemu ti hvala moja,Pa mi reci do tri želje.
Ide vrijeme dođe rok: Eto vraga, skok na skok.
Oj računi tebi pusti! Sedam jošte dajem ljeta Tvojoj duši ovog svijeta Al me, goso, pusti, pusti!
Skoči majstor, skoče momci,Redomice vratolomci,Povadiše to remenje,Đavolčetu leđa glade.
Čekaj dokle večeramo;Tko će gladan sad u pako?Na tronošku sjedi tamo!
Ide vrijeme dođe rok: Eto vraga, skok na skok.
Čekaj dokle večeramo; Tko će gladan sad u pak'o? Pod prozorom čekaj tamo!
Oj, računi tebi pusti! Sedam jošte dajem ljeta Tvojoj duši ovog svijeta, Al' me, goso, pusti, pusti!
Ao, vraže, naopako!Ako sam se zapisaoDa ću s tobom poć u pak'o,Nisam svoje kruške dao.Kraj je sada svakoj šali,Ja ti rekoh, ne budali!
U lijep čas mi doš'o jesi! Gle tam' krušku, deder skoči Pa krušaka se natresiI kruške mi nosi simoDa se putem osladimo.
Ide vrijeme dođe rok: Eto vraga, skok na skok.
Oj, računi tebi pusti! Sedam jošte dajem ljeta Tvojoj duši ovog svijeta, Al' me, goso, pusti, pusti!
Kraj je sada svakoj šali,Ja ti rekoh, ne budali!
Oj, pustoga vam remena!Joj, nemojte - ta to gori,Ni vrag nije od kamena;Stoga za lijek leđa mojih,A s žuljeva mojih hudih,Jošte dva'est ljeta tvojihNa ovome svijetu budi!
Jao! jao! dosta! dosta!Nek ti duša bude prosta.Id', luđače, do nemila!
AAAAAAAA
Sukurta daugiau nei 30 milijonų siužetinių lentelių